ovde ima knjiga o istoriji Srema, Karlovcima,....koju je 1777 g. napisao jedan Prus/Nemac:

Odličan i koristan tekst.

Zadnji i konačan udarac kulturi (i ne samo kulturi)
zadali su oni koji su se školovali i stasali između pedesetih i sedamdesetih godina.

Oni su i "organizovali promene". Prema svome znanju i svojoj pameti. I zato smo tu gde smo.

Zamagljena virtuelnom, naša prava istorija sadržana je u depopulacija ne samo Šida, već cele Srbije.
Premnogo udaraca u stablo uplašilo je ptice. Neke su otišle iz gnezda.
Nije se osušila grana, iz koga se rađaju Piščevići, Magaraševići, Višnjići, Šumanovići....
Vreme će izbrisati posledice pravljenja "novog čoveka".

Uzgred. Matica srpska i Srpsko-ukrajinsko društvo
objavili su 2003.g. memoare Aleksandra Piščevića,
sina Simeona Piščevića. Aleksandar je sebe smatrao Rusom, poreklom iz srpske plemićke porodice.

Lorna, veliko Vam hvala za ovaj tekst o našem gradu!

Cenjeni posetioci ovog sajta, pozivam vas da dođete u naš grad i najpre posetite Galeriju "Sava Šumanović"-ustanovu kulture od nacionalnog značaja!

pročitao sam komentar nekog, u njemu navodi da je valjda kustos muzeja rekla kako su Savi Šumanoviću odsekli obe ruke-pre streljnja. I ostale u pre streljanja mučili na sličan način.

Dakle, takva je bila njegova sudbina jer je atgorički odbio da se na slikama otpisuje latinicom mestoćirilice.

Dok je danas, u većine Karavlaha pored svega omiljen slogan "dobrosusedskih odnosa", a samo tabla "Pirot" je na latinici.

Jeste li se zapitali, kako u vremenu kad bar neko o vama zna "sve", uopste mozete da se spasete ucena? Mozda ste vi zaista dovoljno bezgesni i beznacajni, ali vasi politicari sigurno nisu.

Pitanje je dakle kako da svoje politicare ("velikane") spasete ucena, pod cijim pritiskom oni mogu da prestanu da brane "vrednosti"?

Resenje je, predlazem, radikalna tolerancija i transparentost.

Evo npr, nekada su istocne obavestajne sluzbe ucenjivale zapadne politicare pedere. Danas je to nemoguce jer se pederluk na Zapadu tolerise, cime je neprijatelju izbijen vazan ucenjivacki adut iz ruku. Sto vise radiklane tolerancije (danas npr prema "pedofilima"), bicete otporniji na ucene kao drustvo.

Radikalna transparentnost znaci da svaki gradanin zna imovinu svakog, sa imovinskim listama na internetu, a ne da je to toboznja tajna, koju medutim obavestajne sluzbe znaju (i onda koriste za ucene).

Kada samo pomislim kakve smo nekada imali pisce, slikare i političare i kada ih uporedim sa ovim sadašnjim koji samo trče za parama i sitnim interesom bude mi muka. Šta se to desilo sa svima nama kroz 20. vek?

Sremac
"nisam znao da su memoari Piščevića inspirisali Crnjanckog za pisanje romana Seobe."

Kada je pronašao memoare Simeona Piščevića, Crnjanski je napisao svoje "Seobe". Kada je pročitao Floberov "Novembar", napisao je "Dnevnik o Čarnojeviću" (o tome postoji jedna obimna studija). Pisci to rade. Dopušteno je. Tolstoj je svoju pripovetku "Fransoaz" radio po motivima preuzetim od Mopasana. Samo, on je to označio u početku.
"Koliko malo znamo o sopstvenoj kulturi i istoriji."
Na primer, nedovoljno znamo na šta je Crnjanski morao da pristane da bi se vratio iz Londona u zemlju. Svoje velikane moramo poštovati, i ne smemo ih precenjivati.
Pozdrav.

Zar je moguće pisati komentare o Šidu i Savi Šumanoviću onom istom latinicom koju je Srbima namenio Ante Pavelić kada im je zabranio njihovu ćirilicu čak i privatnoj upotrebi. Danas je odnos prema ćirilici u Hrvatskoj bolji utoliko što još nije zabranjena u privatnoj upotrebi.Prof.dr Lazo.M.Kostić pisao je da je antisrpski čin kada Srbin piše svoj jezik latinicom. Za njega je prof. dr Petar Milosavljević napisao da je najveći srpski pisac u emigraciji.

nema Karavlasi šta da obnavljaju, a i nema se više vremena. Bitno je da se što pre priključimo Ruskoj Federaciji ili Evroazijskoj uniji, pa će taj proces možda i da krene, mada to i nije toliko bitno jer će umsto "nas" odlučivati braća Rusi.

A i previše se namnožilo kulta izdajstva među nama...

''Danas je Šid tipičan grad postkomunističke zemlje, opustošen je tranzicijom, bez industrije, bez političkog života i bilo kakvih političkih procesa, za raspadnutim socijalnim vezama i visokim stepenom socijalne alijenacije, bez kadrovskih potencijala i resursa, grad koji odiše siromaštvom i regresijom, ali istovremeno i hladnim materijalizmom, grad iz kojeg se, zbog njegovih sadašnjih ekonomskih i kulturoloških aspekata, emigrira ka većim urbanim centrima ili ka inostranstvu.''
U Sremskoj Mitrovici je isto.Diletanti na sve strane. Ako ste kojim slučajem obrazovani nikakve šanse nemate, ali baš nikakve,da opstanete u sredini kojom upravljaju ljudi koji imaju samo srednju školu ili su čak po nekim privatnim fakultetima kupili diplome. Kladim se da je isto po svim gradićima u Srbiji, nezavisno da li se radi o južnoj, istočnoj, zapadnoj ili severnoj Srbiji.

Pražnjenje ovog prostora od ljudi, kulture i privrede jedan je od razloga zbog kojih Savine slike sremskih pejzaža, na kojima su prikazane samo žitna polja, samo prazne ulice, samo kuće prekrivene snegom, bez ljudi i bez radnje, oslikavaju i sadašnjost ovog mesta. Čista priroda, izdvojena od tadašnjeg socijalnog i političkog sveta u kojem su kreirani lavirinti zla i ludila, bila je prostor, u kojem se, u mnogim svojim slikama našao Sava Šumanović neposredno pred Drugi svetski rat.

Anticipacija Trećeg svetskog rata

A ja živim u Šidu 50 godina i nisam znao zao Georgija Magaraševića. Sad se jasno vidi kakva je bila komunistička kulturna politika, kao i kulturna politika posle ustava iz 1974. godine.Cilj je bio sakriti sve što vredi a što je srpskog porekla, a na njihovo mesto staviti jedno veliko NIŠTA, kako bi se proizvelo sadašnje stanje, stanje preovladavanja totalne GLUPOSTI.

seljak bezemljaš, konačni udarac kulturi, kad je u pitanju Vojvodina, paradokslano su zadali baš oni koji su se pozivali na kulturološku specifičnost Vojvodine-autonomaši posle 1974. godine. Bilo bi zanimljivo istražiti, a to bi mogao da uradi neko ko zaista ima mnogo vremena na raspolaganju za takav ''istraživački projekat'', ko su zaista bili ljudi koji su kontrolisali Vojvodinu posle 1974. godine, to jest šta se dešavalo sa prosvetnim, kulturnim, i ostalim institucijama u Vojvodini posle Kardeljevog ustava, kakva je bila kadrovska politika, koje je bilo pravo značenje ''komunizma'' u Vojvodini, itd, itd.

Hvala NSPM-u na objavljivanju ovog teksta.